Kada biramo gde želimo da kupimo zemljište, da sagradimo kuću ili planiramo gradnju drugih objekata, mnogo faktora utiče na konačni izbor. Jedan od njih svakako bi trebalo da bude i bezbednost odabranog područja. Prirodni uslovi na Balkanu pogodni su za poplave, klizišta, zemljotrese, a katastrofe poslednjih godina postaju sve razornije usled klimatskih promena.

Može li nam nešto pomoći da donesemo dobru odluku? Može – Registar rizika od katastrofa.

Registar rizika od katastrofa je inovativni alat koji se zasniva na principima integrisanog upravljanja rizicima: identifikacije, mapiranja i geo-lociranja odnosno njihovog povezivanja sa konkretnom mikrolokacijom na interaktivnoj mapi Republičkog geodetskog zavoda. Nakon uspostavljanja sistema, sredinom 2022, svi građani Srbije moći će da jednostavnim klikom odaberu lokaciju na karti Srbije i tako dobiju sve dostupne informacije o stepenu ugroženosti infrastrukture, javnih objekata, kulturnih dobara kao i mogućim opasnostima po zdravlje i život ljudi.

Registar predstavlja primer međunistitucionalne saradnje Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Republičkog geotedskog zavoda. Izradu prve faze informacionog sistema finansirala je Evropska unija (EU) budžetom od pola miliona evra, a projekat sprovodi UNDP.

Civilna zaštita je oblast koja je posebno važna, a pripremljenost institucija, kao i građana pojedinačno od ogromnog je značaja. Zato su važna jasna i sistemska rešenja. Jedan od brojnih mehanizama da se na katasrofe odgovori na dobar način je i obuka trenera za bolju prevenciju i reagovanje tokom i nakon katastrofa.

Obuka za 25 trenera

Kroz obuku koja je koštala više od 190.000 evra prošlo je 25 srpskih stručnjaka koji su zvanično sertifikovani krajem 2021. pa će svoje znanje moći da prenesu na još 900 kolega širom Srbije. Službenici u lokalnim samoupravama, pripadnici jedinica civilne zaštite, kao i zaposleni u javnim institucijama i preduzećima biće bolje pripremljeni za brzo i efikasno reagovanje u vanrednim situacijama. Zahvaljujući projektu EU za Srbiju otpornu na katastrofe koji finansira EU, pojačavaju se mere prevencije kao i spremnost za brzo reagovanje.

„Najvažnije je ulaganje u ljudstvo. Ovo je jedan od projekata koje finansira EU i na koje smo veoma ponosni“ rekao je  Sakelaris Hurdas, šef operacija III Delegacije Evropske unije u Srbiji prilikom promocije trenera i istakao da je ovaj program usmeren na mnoge važne oblasti kao što su procena rizika, zdravstvena pomoć i drugi neizostavni segmenti podrške.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap podsetila je da znanje i veštine zaposlenih u lokalnim službama za reagovanje u vanrednim situacijama presudno utiču na kvalitet mera prevencije, kao i na brzinu i efikasnost reakcije na krizne događaje kao što su zemljotresi, poplave, klizišta ili požari.

„Uz podršku EU i u saradnji sa MUP-om i Kancelarijom za javna ulaganja, pomažemo lokalnim zajednicama u Srbiji da spasu više života, bolje zaštite imovinu i da se brže oporave od posledica katastrofa“, zaključuje Fransin Pikap.

Zajedničko reagovanje na katastrofe

Kako bi obezbedili adekvatnu prevenciju i bili spremniji da efikasno reaguju u slučaju katastrofa, 18 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave, koji su posebno izloženi riziku od poplava, zemljotresa i klizišta, potpisalo je Sporazum o međuopštinskoj saradnji. Zajednička služba za poslove civilne zaštite, koordiniraće merama prevencije i sistemom ranog upozoravanja i reagovanja na teritoriji celog sliva, na kojoj živi 800.000 građana.

I ovaj program realizuje se uz podršku koju pružaju Evropska unija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i UNDP.

Za vreme velikih poplava 2014. godine EU je pomogla Srbiji sa više od 140 miliona evra, a od početka izbegličke krize 2015. i još dodatnih nešto više od 80 miliona evra. Kada je u Evropi izbila kriza COVID-19, EU je uspostavila i pokrenula mehanizme solidarnosti u koje je uključena i Srbija. Ugovorena je i pokrenuta hitna pomoć Srbiji za oporavak od krize COVID-19 u vrednosti od preko 93 miliona evra.

Pored zemalja članica, Srbija je jedna od zemalja koja učestvuje u mehanizmu Unije za civilnu zaštitu.

U okviru Evropske unije, glavna misija Evropske civilne zaštite i operacija humanitarne pomoći je očuvanje života, sprečavanje i ublažavanje ljudske patnje i zaštita stanovništva pogođenog katastrofama i krizama.