– U zdravstvenim ustanovama u Srbiji godišnje se nakupi oko 3.000 tona medicinskog otpada, od čega petinu čini opasni i infektivni otpad. Sistem upravljanja otpadom veoma je važan aspekt zdravstvene zaštite –

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji godišnje nastane više od 3.000 tona medicinskog otpada od čega jednu petinu predstavlja opasni otpad. Prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. u Srbiji je proizvedeno 3.281,75 tona medicinskog otpada. U bolnicama u Srbiji u proseku dnevno nastane 1,8kg medicinskog otpada po bolesničkom krevetu (procena je da u Srbiji postoji oko 60.000 bolničkih kreveta).

Igle, špricevi, maske, rukavice, zavoji, skalpeli – godinama su bili odlagani i mešani sa komunalnim otpadom i odlagani na gradske deponije. Do 2008. u Srbiji nije postojao sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom. Zdravstvene ustanove same su brinule o medicinskom otpadu, radeći na staroj opremi i bez procedura za odlaganje i tretman ovog otpada. Pojedine ustanove spaljivale su optad u sopstvenim spalionicama najčešće na temperaturama neodgovarajućim za bezbedno uništavanje, a samo mali broj ustanova mogao je da otpad prethodno steriliše.

Reformama u zdravstvenom sistemu i značajnom podrškom Evropske unije (EU), prikupljanje i tretman medicinskog i infektivnog otpada usklađen je sa proecedurama koje važe u svetu. Kupljena je oprema i nabavljena su specijalna vozila koja omogućavaju pravilno postupanje sa otpadom koji bi na odlagalištima mogao da bude pretnja zdravlju. Tretman medicinskog i infektivnog otpada predstavlja ozbiljan zdravstveni i higijenski rizik za zdravstvene radnike, pacijente i zaposlene koji se bave njegovim skupljanjem. Srbija je promenila način upravljanja medicinskim otpadom kako bi primenila evropska iskustva i praksu iz ove oblasti, što je bio deo usklađivanja propisa Srbije sa pravilima dobre prakse EU.

Medicinski otpad predstavlja sav otpad koji nastaje u zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim istraživačkim centrima ili laboratorijama. Infektivan medicinski otpad je opasan otpad u čvrstom ili tečnom stanju koji može da dovede do infekcija (zavoji, tupferi, špricevi, igle, patološki otpad i sl.)

Donacija Evropske unije

Vlada Srbije usvojila je 2003. Nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, ali je upravljanje ovim otpadom uvedeno nekoliko godina kasnije. EU pomogla je Srbiji da uspostavi moderni sistem upravljanja infektivnim medicinskim otpadom, a od 2007. do 2013, EU obezbedila je donaciju od 13,5 miliona evra za uvođenje savremenog sistema upravljanja medicinskim otpadom.

EU podrška upravljanju medicinskim otpadom u Srbiji

  • 80 zdravstvenih I veterinarskih ustanova dobilo savremenu opremu (za tretman otpada)
  • 13 veterinarskih instituta kompletno opremljeno za bezbedni tretman medicinskog otpada
  • kupljene su 124 autoklava i 79 automobila za transport otpada
  • ustanovama je isporučen potrošni materijal za razdvajanje I pakovanje otpada

 

Izrađen je Nacionalni vodič dobre prakse za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom i Pravilnik o upravljanju otpadom. EU finansirala je razvoj sistema za razdvajanje, sakupljanje, obeležavanje, skladištenje, tretman i odlaganje medicinskog otpada u Srbiji. Time je unapređenjen postojeći sistem upravljanja otpadom u skadu sa EU standardima.

Izmenjen je i nastavni program za srednje medicinske škole u Srbiji i sačinjen program obuke za zdravstvene radnike. Plaćena je nabavka opreme za tretman i transport infektivnog otpada i propisi o prikupljanju, izvozu i uništavanju farmaceutskog otpada koji se više od 40 godina sakupljao po zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Tretman medicinskog otpada

Ovaj otpad nastaje tokom pruzanja zdravstvene zastite, tokom pregleda, ambulantnog i bolničkog lečenja, usluga u laboratorijama i prikuplja se iz domova zdravlja, bolnica i instituta širom Srbije. Prema pravilima koja važe i u svetu i u Srbiji, medicinski i infektivni otpad mora se tretirati sterilizacijom pod pritiskom na visokoj temperaturi (120 stepeni) u posebnim uređajima (autoklavi), a potom se mora izdrobiti i odložiti na deponiju kao komunalni otpad. Tek po primeni ovuh postupaka, otpad je sterilisan I postaje komunalni. Značaj pravilnog tretmana medicinskog i infektivnog otpada posebno je narastao početkom pandemije virusa COVID-19 u martu 2020.

U Srbiji se tretman medicinskog otpada obavlja na 121 lokaciji na kojima postoje autoklavi, odnosno oprema za primenu procedura koji taj otpad, nakon obrade, čine neopasnim za okolinu. Među zdravstvenim ustanovama koje su uz podršku EU dobile potrebnu opremu je i Dom zdravlja Niš u kojem se zdravstvene usluge pružaju za oko 200.000 stanovnika. Iako su bolnice na jugu Srbije najveći proizvodači medicinskog otpada, ovaj Dom zdravlja mesečno proizvede i više od 2 tone infektivnog medicinskog otpada koji se prevozi i tretira u objektu za tretman otpada u obližnjem selu Trupale, 12 km od Niša.

Priručnici za srednje škole

Učenicima u 29 srednjih medicinskih škola u Srbiji, podeljeno je 7.500 priručnika za upravljanje medicinskim otpadom. Upravljanje medicinskim otpadom, kao nastavni predmet, uveden je u srednje medicinske škole u Srbiji zahvaljujući donaciji EU.

 

Tokom 2011, u niškom DZ zbrinjavao se i infektivni medicinski otpad iz sedam zdravstvenih ustanova Nišavskog okruga kao i iz više desetina zdravstvenih objekata privatne prakse. Od 2010. do 2012. u niškom DZ prevezeno je i tretirano oko 66 tona infektivnog medicinskog otpada sa teritorije više opština. Zaposleni na poslovima tretmana otpada u DZ Niš i ostalim zdravstvene ustanove, završili su obuku za primenu sistema upravljanja otpadom.

Zdravstveni centar Zaječar, na istoku Srbije, godišnje preradi između 22 i 25 tona medicinskog otpada što je u proseku 68 kg dnevno. Tretman infektivnog medicinskog otpada u ZC Zaječar počeo je u maju 2008. Novim načinom tretmana otpada uz podršku EU, Centar je podigao nivo zdravstvenih usluga, a posebno je povećana bezbednost pacijenata.  

Kako se u Evropi tretira medicinski otpad*

Spaljivanje i sterilizacija medicinskog otpada u autkolavama (sterilizacija vodenom parom na visokoj temperaturi) glavne su metode koje se koriste za tretman ovog otpada.

U Velikoj Britaniji dnevno se po bolesničkom krevetu stvara 5,5 kg, Irskoj 2,6, Francuskoj 1,9, Italiji kilogram, dok je najmanje medicinskog otpada u Nemačkoj – manje od pola kilograma.

Bolnice u Italiji godišnje proizvedu oko 250.000 tona medicinskog optada, od čega se 60.000 tona otpada spaljuje. U Sloveniji se otpad tretira u atukolavama, a u Portugalu su zatvorene skoro sve spalionice i otpad se tretira u autoklavama.

Poslednjih deset godina, u Francuskoj se otpad tretira po sistemu seckanje/para/sušenje dok se u Irskoj upotrebljavaju autoklave. Velika Britanija je najveći proizvođač medicinskog otpada u Evropi (oko 190.000 tona godišnje). Više od polovine se spaljuje, ostalo se steriliše u autoklavama.

* podaci datiraju iz vremena pre početka pandemije COVID-19