U slučaju poplave, brzom reakcijom poput postavljanja vrećâ sa peskom ili preusmeravanjem vode, može se sprečiti da voda prodre u objekte i načini štetu. U borbi s vremenom, korisno je posedovati mašinu koja za sat vremena može peskom da napuni do 4.600 vreća. Ovo je priča o dve takve mašine, o obuci ljudi sa obe strane Dunava da hitno reaguju i o spremnosti za borbu s poplavama.

U Srbiji su poplave u maju 2014. odnele 32 života i direktno ugrozile preko 1,6 miliona ljudi. Posledice se još uvek otklanjaju, a napori da se ojača upravljanje rizicima od katastrofa i sistema za zaštitu od poplava ne prestaju ni sedam godina kasnije.

Međunarodna zajednica je pružila značajnu pomoć Srbiji u ovim naporima, a samo Evropska unija (EU) je donirala 140 miliona evra za sanaciju, obnovu i zaštitu od poplava. Osim toga, Srbija je nakon poplava uspostavila posebnu međusektorsku instituciju, Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja, a uz pomoć međunarodne zajednice pokrenula veliki program obnove.

Poplave iz 2014. pogodile su čitav region i podsetile nas da voda ne poznaje granice i ne posustaje pred zakonima država, iako često predstavlja faktičku granicu među državama. Osim dobrobiti koje nam pruža, voda može predstavljati i opasnost na koju moramo da računamo i budemo spremni ako ugrozi stanovništvo i infrastrukturu. U projektu prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija Together We Stand – Zajedno smo jači, radi se o granici koju čini reka Dunav i koja, po procenama stručnjaka, predstavlja najveću poplavnu opasnost u regionu u narednim godinama.

Prekogranična saradnja Srbije i Hrvatske upravo iz ovog razloga ima izuzetan značaj. Najduža evropska reka kroz Srbiju protiče dužinom od 588,5km od čega 138km Dunava predstavlja prirodnu granicu između Hrvatske i Srbije. Ukoliko se reka izlije, jednako će poplaviti obe obale, objašnjava Andrea Stijepić, koordinatorka projekta Regionalna razvojna agencija Bačka.

„Zajednički interes, zaštita od poplava, jeste razlog za uspostavljanje saradnje u regionu. S obzirom na to da se projekat ne bavi samo poplavama, nego i opasnim materijama i saniranjem životne sredine nakon prirodnih i ljudskom rukom stvorenih katastrofa, sanacija samo jedne obale nije rešenje koje če doprineti rešavanju problema. Ukoliko želimo čistu reku i životnu sredinu, moramo zajednički da radimo da to postignemo“, objašnjava Stijepić.

Hrvatsko i srpsko prekogranično područje je regija sklona katastrofalnim poplavama. Klimatske promene su dodatni faktor koji u nekim slučajevima nanosi još veću štetu prirodi i zajednicama. Partneri na projektu su prepoznali ove pretnje i započeli rad na uspostavljanju sistema za praćenje i rano upozoravanje koji će skratiti vreme reagovanja na katastrofe i samim tim obezbediti bezbednije okruženje. Unikom d.o.o. iz Osijeka, Osječko-baranjska županija i Udruženje za kreativni razvoj SLAP iz Hrvatske, te Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Regionalna razvojna agencija Bačka iz Srbije, zajednički rade na postizanju ovog cilja.

„U toku realizacije projekta imali smo niz aktivnosti kako bi se uspostavio sistem zajedničke zaštite u slučaju prirodnih katastrofa i ljudskom rukom stvorenih katastrofa. S tim ciljem, tim eksperata izradio je elaborate, nabavljena je oprema za odbranu od poplava i oprema za trening hitnih službi, održane su radionice za pripadnike ciljnih grupa, kao i tematski događaji kojima su prisustvovali ključni interesenti. U narednom periodu planirana je druga faza projekta“, rekla je Stijepić.

U okviru projekta isporučena je izuzetno vredna oprema za odbranu od poplava čija je vrednost preko 570.000 evra, a obučeni su i radnici JVP „Vode Vojvodine“. Oprema obuhvata dve mašine za punjenje vreća peskom, kapaciteta 4.600 vreća na sat, dva mobilna svetlosna tornja sa agregatom i dve pumpe kapaciteta 120l/c sa svetlećim tornjem na prikolici. Očekuje se i isporuka 1.200 metara mobilnih brana sa pratećom opremom. Ukupna vrednost projekta je 1,7 miliona evra od čega Evropska unija sufinansira 85 odsto vrednosti projekta.

Od 2014 do danas, Evropska unija je podržala sektor civilne zaštite u Srbiji sa više od 250 miliona evra.