Najmanje 150 lokacija širom Srbije moglo bi da bude opasno po živote građana jer se na njima nalaze mine i druga neeksplodirana eksplozivna sredstva.

Da li ste znali da u Srbiji postoji Centar za razminiranje? Nedavno su stručnjaci ovog Centra govoreći za Euronews Serbia objasnili da je do sada od kasetne municije očišćena površine od preko 11,5 miliona metara kvadratnih. Ali, ima još posla. Primera radi, preko 850.000 kvadratnih metara pod minama nalazi se u opštini Bujanovac, na jugu Srbije.

Evropska unija (EU) zajedno sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije pokrenula je projekat kojim pruža finansijsku i stručnu podršku deminiranju u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva navedeno je da se time „unapređuju kapaciteti za razminiranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava po najvišim međunarodnim standardima čime se doprinosi razvoju u oblasti ljudskih prava“.

EU pruža finansijsku pomoć, savremenu radnu i zaštitnu opremu i podršku u osposobljavanju i stručnom usavršavanju za poslove razminiranja, saopštava Ministarstvo odbrane Srbije.

Zapravo, uklanjanje mina u Srbiji nije nova tema – Evropska unija je za ovu aktivnost opredelila više miliona evra bespovratnih sredstava, kroz nekoliko projekata.

Problemi sa neeksplodiranim sredstvima nisu vezani samo za kopno. Kapetani brodova koji plove Dunavom kroz Srbiju nailaze na probleme i zastoje svaki put kada prolaze pored mesta Prahova blizu granice Srbije i Rumunije. Mada je jedna od najširih reka u Evropi, plovni put na tom delu Dunava sužava se i do 50 metara, a evropski vodeni „autoput“ pretvara se u jednosmernu ulicu, gde se brodovi iz suprotnih smerova, naizmenično mimoilaze.

Vreme čekanja na mimoilaženje plovila može trajati od 30 minuta do četiri sata, izjavio je nedavno predsednik Udruženja kapetana unutrašnje plovidbe Srbije Srećko Nikolić.

Razlog za ovakvu gužvu u rečnom saobraćaju predstavljaju ostaci brodova potopljenih tokom povlačenja nemačkih trupa pred kraj Drugog svetskog rata (1944.) kada je na rečnom dnu ostavljeno 23 broda. Među njima su najkritičnije četiri olupine u kojima se nalazi neeksplodirano oružje, bombe i mine.

EU je obezbedila oko 15 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je ostatak novca za ovu aktivnost obezbeđen kreditom Evropske investicione banke.

Strah za bezbednost i negativne ekološke posledice samo su deo priče koja ima i ekonomsku dimenziju. Prema ranijoj proceni nekadašnje ministarke infrastrukture Zorane Mihajlović, Srbija zbog nerešene situacije kod Prahova, na istoku zemlje, godišnje gubi i do pet miliona evra.

Budući da se Dunav nalazi na Panevropskom koridoru, realizacijom ovog projekta značajno bi se doprinelo da roba brže i efikasnije stigne do zemalja EU, a to je značajno za privredu.

Podrška EU za bezbedno deminiranje uključuje obuku stručnjaka osmišljenu i razvijenu u skladu sa najnovijim iskustvom i tehnologijom zemalja Evropske unije. Zahvaljujući ovome, deset instruktora je 19. novembra 2021. godine dobilo međunarodno priznate sertifikate za izvođenje obuke za deminiranje u okviru projekta EU u vrednosti od 600.000 evra.

„Projekat jača saradnju u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici i usklađivanju Srbije sa međunarodnim standardima u oblasti deminiranja. Srbija je vredan partner EU u oblasti bezbednosne i odbrambene politike“, rekao je tada ambasador EU Emanuele Žiofre.

„Prostor Srbije je kontaminiran minama iz raznih perioda, bezbednost građana je zato ugrožena. Prvi put je postignut nivo ovakve obučenosti naših deminera. Zahvaljujemo se EU na pomoći u oblasti poplava, epidemije, i sad u ovom domenu, koji koristi građanima Srbije“, napomenuo je v. d. pomoćnika ministra odbrane Predrag Bandić.

Problemi sa humanitarnim razminiranjem u Srbiji su brojni, a brzina njihovog rešavanja „zavisi od obezbeđivanja sredstava“, piše na sajtu Centra za razminiranje, koji objavljuje i redovno ažuriran pregled najkritičnijih tačaka u Srbiji.

Između 15 i 20 hiljada ljudi širom sveta pogine svake godine kao posledica eksplozija mina i sličnih eksplozivnih naprava, pokazuju podaci međunarodnih organizacija; preko 80 odsto žrtava su civili, a mine predstavljaju opasnost godinama pa čak i decenijama nakon konflikta, utvrdile su Ujedinjene nacije.